www.damjanci.com - Sastajalište svih Damjanaca :: Damjanci
. почетна > о дамјанцима > дамјанци
ОДАБЕРИТЕ:
Почетна
Вести
О Дамјанцима
Дамјанци понаособ
Родослов Дамјанаца
Под разно
Форум Дамјанаца
Ћаскање уживо
Контакт
ПОСЕЋЕНОСТ:
ПРЕТРАГА:


ДАМЈАНЦИ СЛИКОМ
   
ДАМЈАНЦИ У 18. ВИЈЕКУ И ДАЉЕ
Аутор: Драго Дамјанац
Као што сам у општем дијелу о Орловићима писао Дамјанци воде поријекло од рода Орловића и њиховог родоначелника војводе Вука.
У том дијелу сам споменуо Тепа Орловића, по чијем сину Дамјану су настали Дамјанци. За ово мишљење налазимо и једну забиљешку А. Лубурића који каже: “ Један Мартинов унук вратио се из Бањана на старину у Гацко. Тамо су од њега настала братства Тепавчевићи, Лаловићи, Манојловићи и Дамјанци”.
По најприхватљивијем предању се каже да је Тепу право име било Васо али су га сви тако звали због његове говорне мане. Орјентационо по прорачунима могао је бити 1440-1450. годиште. Узима се у обзир то да је већ био зрели човјек приликом пада тврђаве у Бјелетацима, а то је било 1482. год. Имао је четири сина, од којих је један остао као Тепавчевић и од њега су сви данашњи Тепавчевићи. Потомци његовог другог сина Манојла су Манојловићи, а од трећег сина Дамјана су се развили Дамјановићи – Дамјанчевићи – Дамјанци у Херцеговини. Касније су се од Дамјанаца издвојили Бјековићи.
Кад су се Тепови потомци почели расељавати из Чарађа и Вратковића, Дамјан је, вјероватније љегови потомци, прешао у село Луковицу на подручју Гацка. У Луковици су живјели дуже вријеме(преко 200 година). Овдје су се већ звали Дамјановић, али није познато дали је овдје и Дамјан дошао. Живјели су “мирно”ако се тако мође рећи, то јесте мало су се страсти од Косова смириле и заборавиле па су у колико је могућим условима под Турском власти преживљавали. У томе времену и губимо кољена-пасове, па и не могу повезати до преласка у Шипачно.
Око 18ОО.године дошло је до сукоба са муслиманима Мерзићима у коме је погинуо један Мерзић због чега су сукобљене породице Дамјанаца морале бјежати. Једни су отишли у село Бодежишта, други у Кокорину а трећи нешто касније у Шипачно, све на подручју Гацка и Невесиња. Четврти одоше у Кчево – Црна Гора, а пети у Босну. Касније је један из Шипачна прешао у Сливља које је некад припадало Невесињу а сада Гацку. Онај што је отишао у Црну Гору промијенио је наставак презимена, па се презвао Дамјанчевић. Они који су остали у Херцеговини дуго времена су носили презиме Дамјановић, као и они што су отишли у Босну, а касније у неким селима прихватише презиме Дамјанац. Неки кажу да су им презиме измијенили аустроугарски чиновници који су их почели писати скраћено – Дамјанац.
За Дамјанце у Шипачну Ј. Дедијер каже:” Дамјанци (Тараин Долу) су старином из Чарађа и од исте породице су они, Тепавчевићи, Цуце, Бјелице и Бајице. Убили су седам пашалија и побјегли. Славе Јовандан”.
Када се мисли о убиству ових седам пашалија, односи се на сукоб Орловића са Турских харачлијама у Чарађи, због чега су се, по некима, Орловићи раселили из Чарађа. Али су и ови вјероватно некога или њих неколико убили док су се морали сви раселити.
Као што је установљено и доказано да су Дамјанци постали од Дамјана, Теповог сина, тако се одмах послије његових синова губи родослов читавих 300 година, до прве појаве у Шипачну. Можда неко из породице и познаје неколико кољена али је то читав боравак у Луковицама. Ваљало би када би се све информације слиле на једно мјесто, јер појединац тешко долази до комплетног материјала.
Да сада видимо још једном родослов до Тепа, од чијег сина Дамјана потичемо:
Војвода Вук 1320, Павле 1350, Иван, Милија, Мартин 1375-1389, Н 1410, војвода Бијела или Орлибан Раде 1440, Тепо (Васо) 1445, Манојло,Дамјан и Лале 1475 – 1485… Даље се родослов губи до појаве Спасоја Дамјанца који је у Шипачно донио барјак Павла Орловића отрвши га од Турака. Спасоје би могао бити 1810.годиште. Имао је два сина: Михајла и Јефта 1840 – 1845. Михајло је имао Јована 1870, а Јован пет синова: Николу, Стевана, Лазара, Рада и Влада 2892-1903.
Јефто је имао три сина: Ђока, Воја и Петра.
Нешто касније, у Шипачно је дошла друга група Дамјанаца. То су били потомци Спасојевог брата, који је остао у Луковици када је он са барјаком побјегао под Ресину у Шипачно. Био је то Вук Дамјанац. Дали је дошао сам или са синовима које је засигурно имао, не зна се али то и није важно дали су му синови рођени у Луковици или у Шипачну. Вук би могао бити 1778. годиште и имао је три сина: Божа, Тодора и Максима, рођено од 1808. До 1818.године. Ради лакше идентификације и набрајања кољена надаље ћемо их сврставати у “Божовце”, “ Тодоровце”и “Максимовце”како су се и они тако претежно у селу звали.
Божо, 1808. Је имао четири сина: Сима, Ђока, Лазара и Стевана, рођени од 1830.до 1838.год. Пошто водимо само мушку лозу, Симо није имао наследника. Ђоко је имао сина Ђорђа, Лазар такође Ђорђа, а Стеван је имао два сина, Божа и Трифка. Ђорђо ђоков је имао сина Ђура који имаде три сина: Лазара, Петка и Анђелка. Петко и Анђелко немадоше мушкије потомака, а Лазар је имао два сина: Драгана и Младена. Драган има три сина …, а Младен једнога …
Ђорђо Лазарев (другог Божовог сина) имао је три сина: Лука 1898.,Бојо 1908. и Обрад 1910.Ђопђо би могао бити 1868.годиште. Први син је имао само Илију који такође имаде само Мочила од кога су до сада Лука и Филип. Други син имаде четири наследника: Милосав, који имаде Александра, Раде који имаде Ђорђа, Милован који имаде Милоша, и Душан који се још није женио. Трећи син Ђорђов имаде четири сина: Ристо 1946.(умро у6.год.живота), Радован 1955.(погинуо у рату 1992.) имаде Владимира, Драго(то сам ја) који имаде Миодрага и Драгомира, и Жарко 1960. Који је умро у другој години живота.
Од четвртог Божовог сина Стевана који имаде Божа и Трифка, лоза се шири даље овако: Божо је имао осам синова: Обрада, Митра, Боришу, Тодора, Дамјана, Спасоја, Констандина и Видака. Обрад је имао два сина:Чеда и Неђа. Чедо има Зорана и Горана, а Неђо има Мирка. Митар је имао Блажа од кога је Бранко, Марка од кога је Митар и …,и Алексу који није жењен а погинуо у задњем рату.
Бориша је имао Слободана, Бојана који има Боришу и Божа од кога је Далибор. Тодор је имао Милана и незнам његово даље потомство. Дамјан није имао дјеце. Спасоје је имао Рада, од кога су Игор и Иван, и Ранка чије потомство незнам. Констадин је имао Милована а овај опет Констадина и Милорада чије опет потомство даље незнам.
Трифко, Божов брат а Стеванов син, је имао шест синова: Рада, Мирка, Михајла, Петра, Стевана и Лазара. Од њих је мушке потомке имао Михајло ито Новака, Милорада и Момчила и Стеван који је имао Милутина, Тома, Љуба и Светка.Од Милутина је Душан који има Марка и Слободан који има Срђана.Томо има Драгомира, Далибора, Александра и Андреаса. Љубо има Жељка, док Светко нема мушке дјеце.
То би била грана “Божовића”са напоменом да можда и нису тачни а поготово потпуни податци па зато остављам простор и могућност допуне и измјене као и за све остале.Морамо узети у обзир да се у међувремену родило код некога мушко дијете, а нисмо сазнали. Од сада је много лакше водити евиденцију, јер је техника толико усавршена да можемо лако комуницирати и пронаћи једни друге.

Други Вуков син Тодор имао је три сина: Луку, Стојана и Тодора. Лука је имао Крста а овај Бошка и Бранка. Бошко је имао осам синова: Миленка чи су Миомир и Здравко, Живка који нема м. потомство, Мирка чи су Далибор и Жељко, Милимира чи је Драган, Добра чи су Раде и Божко, Радована чи су Огњен и Горан, Момчила који до сад нема м.потомство и Милоша који до сада није ожењен. Други Крстов син Бранко је имао сина Радована који има сина …
Стојан, Тодоров руги син, је имао само Ћетка који је имао три сина: Спаса, Јанка и Бранка. Јанко и Бранко нису имали м. наследнике иако је Јанко имао шест кћерки док је Спасо имао четири сина:Радивоја чи је Зоран, Душана чији су Драженко и Далибор, Ранка који до сада нема м.пот, и Милка чији је Мирко.
Трећи Тодоров син Тодор чије је потомство у Лесковцу није много разгранато и немам податке о њима, па и на овај начин апелујем да се везе повежу и да сазнамо једни за друге како би ову листу употпунио са комплетним “Тодоровцима”

Што се тиче трећег Вуковог сина Максима, такође и они некако нису разгранати. Већина тих грана је прекинута што смрћу или погибијом, што без мушког наследника. “ Максимовци” изгледају овако: Максим је имао само Петра, а овај шест синова: Риста, Јована, Рада, Благоја, Обрена и Гаврила. Ристо је имао три сина: Влада, Боришу и Вукашина. Први син Владо је имао Петра(у Мелбурну) без м. пот., Радована који се није женио и Јована који има Влада и Вујадина.
Други Ристов син Бориша је имао Мила од кога су синови Бориша и Владо и Неђа (такође у Мелбурну)
Трећи Ристов син Вукашин нема даљи наставак
Други Петров син Јован је имао Митра и Гојка. Од њих само Митар има Миодрага, а Гојко се није женио.
Што се тиче осталих Петрових синова, нема даље наследника ни од Рада, ни од Благоја, ни од Гаврила. Једино је Обран имао Васа, али ни од њега нема даље.
Толико би било о Дамјанцима, колико сам успио прикупити, мада опет понављам, има тога још да се упише јер се можда у времену прикупљања ових података догодила негдје принова, а постоји могућност да је неко испостављен погрешни или ненамјерно. Углавном, има нас хвала Богу и биће нас још ако будемо водили рачуна о породици и ширењу лозе која је веома “здрава”, поштена и карактерна. Немамо се ничега стидјети нити закривати од давних предака па на овамо, но напротив поносити и дичити. Нисмо кварили лозу нити удајама за невјеру, нити женинством и орођавањем, а камо ли везањем са било ким. А међу нама смо имали серећу па су нам невјесте биле добре и племените, што пуно зависи на квалитет па и квантитет лозе.
Има нас разних професија и занимања, радника, професора и научника, пољопривредника и индустријалаца. Морамо мислити на будућност, али исто тако не смијемо заборавити нашу прошлост и наше претке који нису били обични људи. Они воде поријекло војводе Вука, Војводе Павла Орловића, кнеза Вукмана, кнеза Висариона, кнеза цуцког
Пера, кнеза Петра, кнеза Милића, кнеза Вукадина, кнеза Радула, који је мотив Његошу за” Горски Вијенац” и још неких који су у своје вријеме водили главну ријеч у Црној Гори и Херцеговини. Катунска нахија је имала осам племена од којих су у пет Орловићи имали водећу улогу. Остало је нешто генетике и на данашња покољења али је и вријеме, клима и многи дрги фактори учинила да дође до многих измјена, а нарочито политичка ситуација и друштвено уређење.

Толико од мене мојима, а надам се оволико од Вас мени.

Са поштовањем.

Драго Дамјанац
Сиднеј, Аустралија

© 2006-2008 Vojin Damjanac